Detaljna pretraga
Vratite se na vrh stranice  
O nama   | Knjiga utisaka  | Česta pitanja  | Reklamni prostor  | Oglasi na e-mail  | Korisni linkovi  | Kontakt                                         Prijava  |Registracija
Zelena gradnja – Komponente

Energetska efikasnost i obnovljiva energija


Energetska efikasnost je glavna briga i glavna komponenta zelene gradnje. Postala je glavni faktor samog uspeha zelene gadnje. Zelena zgrada biti uvek opremljena sa nekim rešenjem koje nudi efikasno korišćenje energije, smanjenu potrošnju i doprinosi snabdevanju kvalitetnom energijom.

Ova efikasnost može biti materijalizovana pomoću raznih detektora i sistema za kućnu automatizaciju. Sva ta rešenja pomažu da se kontroliše i programira osvetljenje, grejanje i druge upotrebe koje pomažu da se smanje troškovi. U komercijalnim zgradama, poreba je za višetrukim takvim rešenjima koja pomažu oko potrošnje energije i smanjenju efekta staklene bašte, takođe i u sistemu osvetljenja, upotrebi kancelarijske opreme, sigurnosnog osvetljenja i video nadzoru. U takvim zgradama, kondenzatori povećavaju efikasnost instalacije a analizatori mreže čine mogućim da se izmeri potrošnja i kvalitet energije.

Izvori obnovljive energije imaju prednost jer su dostupni u neograničenim količinama. Upotrebom obnovljive energije mi zadovoljavamo naše potrebe dok u isto vreme čuvamo okolinu. Najvažnije forme obnovljive energije su solarna energija, snaga vetra, geotermalna energija, hidraulična snaga, snaga na biomasu, itd.

Energija proizvedena fotonaposkim panelima je najbitnija komponenta obnovljive energije, koja mora da zadovolji i integraciju u objekte i optimizovanu proizvodnju energije. Uložene su velike investicije u razne projekte čiste energije širom sveta da bi se unapredila efikasnost obnovljive nergije, ojačala ekonomija, zaštitila okolina i da bi se smanjila naša zavisnost od naftnih proizvoda.


Otpad


U poslednjih 10 godina, problem je visoka potrošnja energije od strane opreme za klimatizaciju. Među ostalim faktorima, problem su neprikladne dimenzije, nepostojeće i neadekvatno čišćenje i održavanje, korišćenje zastarelih i energetski neefikasnih tehnologija. Da bi se sprečilo rasipanje energije, klimatski uređaji su često podložni inspekciji. Zakoni sada zahtevaju od vlasnika da vrše inspekciju na svakih 5 godina od strane ovlašćenog tehničkog lica.

Specifična struja


Specifična struja se odnosi na one usluge koje se mogu obezbediti samo uz upotrebu struje. Tu ne spadaju topla voda, grejanje i kuvanje jer se za to mogu koristiti drugi izvori energije. Potrošnja specifične struje se udvostručila u proteklih 20 godina, i verovatno će tako i nastaviti. Biranje energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo je od velike važnosti za zelenu gradnju.
Efikasni uređaji će značajno uštedeti na specifičnoj struji. Na primer, štedljive sijalice troše 4 puta manje energije od standardnih sijalica. Što se tiče rashladnih uređaja, razlika u potrošnji energije može da bude trostruko veća između dva nova uređaja. Takođe treba uzeti u obzir da noviji uređaji mogu da troše i do 6 puta manje energije od starijih uređaja.

Ušteda energije


Pod uštedom energije smatramo sve akcije kojima smanjujemo potrošnju energije, na primer instaliranjem odgovarajuće opreme u električne instalacije. Cilj je da se energija troši na optimalan način (npr. Iskoristiti energiju izgubljenu u sagorevanju ili proizvoditi energiju iz otpada). Treba da budemo svesni da se štednja energije ne odnosi samo na struju. Usvajanjem nekih običnih dnevnih rutina uz razuman izbor opreme nam omogućava da kontrolišemo potrošnju i ostali oblika enegije (gas, gorivo za grejanje...). U zelenoj gradnji je glavni prioritet da se identifikuju mere uštede energije.

Neke od glavnih mera koje pomažu uštedi energije su:
- Dobra termalna izolacija svih spoljnih komponenti (zidovi, prozori, krov, itd.)
- Eliminisanje termalnih mostova i drugo termalno curenje
- Dobri nepropusni spojevi oko cele zgrade
- Smanjenje rasipanja termalne energije kroz ventilaciju
- Efikasnost kotlova sa smanjenom inercijom
- Optimizovana kontrola struje

Obnovljiva energija - Solarni sistemi


Solarna energija je izvor vodenih struja i vetra. Biljni svet od koga zavisi životinjski svet sam po sebi zavisi od solarne energije, od pretvaranja solarne energije u hemijsku kroz fotosintezu. Pored nuklearne, geotermalne i enerije plime, solarna energija je poreklo i svih ostalih energija na Zemlji. Takođe je ima u neograničenim količinama. Proračunato je da Zemlja prima od sunca otprilike 10 000 puta više energije nego što celo čovečanstvo troši. Tehnologije koje mogu da iskoriste solarnu energiju se dele na tri kategorije: Solarna fotonaponska, solarna termalna i solarna termodinamična. Korišćenje solarne energije je od najvećeg značaja u zelenoj gradnji.

Solarni sistemi za grejanje se mogu instalirati u sve vrste zgrada. Korišćenjem solarne energije da se zagreje spoljašnji vazduh pre nego što dospe u zgradu, značajno se smanjuju troškovi kako u domaćinstvima tako i u poslovnim objektima. Solarno grejanje je posebno efikasno u velikim zgradama kao što su bolnice, hangari, škole i sportske sale, takođe u stambenim višespratnicama. Da bi solarna struja bila dostupna većini, naučnici i inženjeri širom sveta su godinama pokušavali da razviju jeftine solarne ćelije. Takve ćelije moraju biti veoma efikasne i lake za proizvodnju, sa visokim prinosom.

Velika većina solarnih grejnih sistema zahteva instaliranje solarnih zidova. Takva oprema se može instalirati na novim ili več postoječim zgradama. Solarni zidovi zahtevaju veoma malo održavanja, bez tečnosti su, bez delova koji se skidaju osim ventilatora koji su deo ventilacije. Solarni zidovi mogu da rade i po oblačnom vremenu i noću iako im je efikasnost manja.





Geotermalna energija


Geotermalna energija se izvlači iz zemlje i koristi se za hlađenje, grejanje ili se pretvara u struju. Velika je investicija postaviti geotermalni grejni sistem ali omogućije korisniku da koristi neograničen izvor energije koji će obezbediti 60-70% energije potrebne za grejanje zgrade. Geotermalni sistemi se mogu instaliati i u nove objekte i stare tokom renoviranja. Ova tehnologija samim tim značajno smanjuje korišćenje fosilnih goriva ili struje, koji emituju mnogo više gasova sa efektom staklene bašte i koji su generalno finansijski manje povoljni na duže staze. Geotermalna energija je po prirodi uključena u parametree zelene gradnje.

Geotermalni sistemi imaju svoje velike prednosti. Podzemna toplota je pristuna svuda na Zemlji, ima je u neograničenim količinama i ne zavisi od atmosferskih uslova. Ova tehnologija se deli na dve kategorije: Duboka geotermalna I geotermalna blizu površine.

Drugi izvori energije


Pored solarne i geotermalne energije, snaga vetra je treći veliki izvor energije za zelenu gradnju. Danas je snaga vetra najjeftinija čista energija za proizvođenje, što objašnjava jaku zainteresovanost za tu tehnologiju. Vodena i hidraulična snaga se uglavnom proizvodi korišćenjem slatke ili morske vode. Kao i svuda, voda igra veoma važnu ulogu u prenošenju Zemljine energije.

Biomasa se dobija pomoću fotosinteze, gde se solarna energija skladišti u biljkama u obliku ugljenih hidrata, dok koriste ugljen dioksid iz atmosfere. Biomasom se smatraju sve žive materije koje mogu postati izvor energije u obliku biogasa, biogoriva ili direktno sagorevanjem (drvo, organsko poljoprivredno ili urbano đubrivo). Energija biomase se koristi za biogas, biogorivo i u drvnoj industriji.

Podno grejanje je komforan sistem za grejanje. Podno grejanje prenosi toplotu direktno iz poda na vaše telo isto kao i vazdušno grejanje. Sistemi podnog grejanja proizvode podjednake temperature u svim sobama, bez obzira na godišnje doba. Podno grejanje takođe sprečava prenos prašine i polena, koji su pretežno prisutni u sistemima za grejanje vazduha.

Štednja vode u zelenoj gradnji


Dostupnost sveže vode je postala sve veća briga i u razvijenim i u manje razvijenim zemljama. Samim tim, zelena gradnja mora da bude dizajnirana da koristi efikasno vodu. Rukovođenje otpadnom vodom, vodom za navodnjavanje i kišnicom su od velikog značaja za samoodrživost. Korišćenjem mikser slavina se smanjuje potrošnja vode i lakše kontroliše temperatura. Iako je posao promeniti slavinu koja curi, desetine miliona kubnih metara vode se protraći svake godine samo u Francuskoj, samo zbog faličnih slavina. Termostatične mikser slavine takođe mogu da uštede. Pošto voda teče po predefinisanoj temperaturi, voda koja se protraći dok se podešava temperatura se na taj način uštedi. Ušteda vode takođe zavisi od pravovremene zamene falične opreme, sprečavajući curenje vode.

Prikupljanje i upotreba kišnice


Kišnica je neiscrpan prirodni resurs koja ima svoje mesto u zelenoj gradnji. Kišnica se prikuplja dok se sliva s krova I skladišti se u rezervoaru. Bilo da je zagađena Ili ne kišnica je prirodno blago kisela, zbog sadržaja ugljen dioksida. Ta kiselost znači da se ne treba držati u plastičnim ili metalnim rezervoarima. Za upotrebu u domaćinstvu, idealno rešenje je betonski ili rezervoar od krečnjaka, koji neutrališu kiselost kišnice. Kišnica se retko skuplja I uglavnom se koristi za zalivanje bašte. Njena upotreba bi trebala biti sistematska, kako da oblokira kanalizaciju tako I da uštedi na resursu koga je sve manje. Seljakov zdrav razum bi trebao da ga ohrabri da postavi rezervoar ispod oluka da bi sakupio kišnicu. Ako je optimizovano, sakupljanje kišnice bi moglo da omogući domaćinstvima da budu samostalna u upotrebi vode, bez narušavanja estetskog izgleda. U određenim zgradama, kišnica se skuplja, obrađuje I koristi u situacijama gde nije neophodna pitka voda. Ovakva rešenja pomažu da se smanji potrošnja sveže vode u javnim mrežama. Dostupna su I druga rešenja kao što su zeleni krovovi, koji ne samo što skladište kišnicu, već i pružaju zelenu oazu u urbanoj okolini, uz još mnogo prednosti.


Prikupljanje i upotreba kišnice


Dobro dizajnirana zelena zgrada pomaže stanarima da smanje količinu otpada. Arhitekta zelene gradnje ima za cilj da smanji otpad u smislu energije, vode i materijala potrebnih za gradnju. Ovo značajno smanjuje količinu otpada u fazi gradnje. Zelena gradnja izbegava zakopavanje starih materijala dobjenih od srušenih zgrada već ih reciklira i ponovo koristi. Produžetak životnog veka neke konstrukcije takođe smanjuje otpad. Kvalitet vazduha u enterijeru je takođe važan faktor u zelenoj gradnji. Da bi se to ostvarilo, mora da smanji štetna organska jedinjenja i ostale nečistoće kao što su mikrobiološka zagađenja. Ventilacioni sistem mora biti dobro dizajniran da obezbedi dobru ventilaciju i protok vazduha, kao i da izoluje npr. kuhinju od ostalih prostorija.

Tokom dizajniranja i gradnje, biraju se građevinski materijali i proizvodi za eneterijer koji će smanjiti količinu toksičnih supstanci u zgradi. Mnogi građevinski materijali i sredstva za čišćenje ispuštaju toksične gasove kao što su štetna organska jedinjenja formaldehid. Ovi gasovi mogu da imaju negativan uticaj na zdavlje stanara. Izbegavajući takve proizvode možemo da poboljšamo kvalitet okruženja u eneterijeru zgrade.
Datum: 27.08.2015. Izvor: GradjevinaInfo
FB news