Beton

Beton , Transportni beton , Beton betoniranje tokom hladnog vremena , Beton ojačan polipropilenskim vlaknima… Kad se spomene beton većina ljudi u prvom trenutku pomisli na turobne i bezizražajne stambene zgrade , tkz . " naselja od betona " ili pomisle možda na na velike industrijske građevine. No , beton , koji je usput rečeno smesa vode , peska , šljunka i cementa , ujedno je gradivni materijal koji se najčešće upotrebljava.

Postoji ceo niz različitih vrsta betona s’obzirom na njegovu osnovnu gustinu . Beton s’obzirom na sopstvenu gustinu poseduje i određene osobine i pronalazi svoju primenu u određenim oblastima građevinske struke . Sa većom gustinom betona ne raste samo njegova čvrstoća na pritisak ( čvrstoća sabijanja ) , nego mu se povećavaju i osobine kao što su ( ne ) propusnost , toplotna izolacija , sposobnost akumuliranja energije kao i zvučna izolacija .

Obični beton osnovne gustine između 2000 i 2800 kg/m3 u pravilu se koristi kod gradnje temelja , plafona , podrumskih zidova i izrade podnih obloga . Kombinujemo li obični beton u domu sa određenim podnim oblogama , plivajućim estrihom ili toplotnim izolatorima , možemo ispuniti sve zahteve za spoljnom i unutrašnjom gradnjom u pogledu zadovoljavanja savremenih standarda u pogledu toplotne i zvučne izolacije kao i zaštite od vlage i vatre .

Gotovi betonski konstrukcioni elementi su optimalno rešenje za gradnju jer omogućavaju varijabilnu podelu prostora zahvaljujući velikom rasponu i malom poprečnom preseku . Druga veoma značajna prednost betona je njegova mogućnost transporta koji se kao sveži beton može direktno dopremiti na gradilište i odmah upotrebiti . Vrlo je bitno istaći i toplotnu zaštitu u kontekstu sa betonom , pogotovo kad je reč o laganom betonu .

Za neki beton možemo reći da je lagani beton ako mu osnovna gustina iznosi do 2000 kg/m3 . U grupu ekstremno laganih betona spadaju betoni čija se osnovna gustina kreće između 400 i 800 kg/m3 , kao što su porozni beton i šupljikavi beton . U ovu grupu spadaju betona šuplji i puni betonski blokovi , dakle to su betonski blokovi koji su vrlo loši provodnici toplote pa su iz tog razloga veoma pogodni za gradnju jednoslojnih spoljnih zidova .

S vrednošću od 0,12 V/m2K ovakvi spoljni zidovi slabije provode toplotu čak i od drveta kleka što predstavlja najnižu vrednost od svih zidova . Za jednoslojni zid debljine 36,6 cm dobićemo tako k - vrednost od 0,31 V/m2K , a ova granica je u stanju ispuniti i sve buduće standarde kad je reč o gradnji spoljnih zidova . Jednoslojni zid od betonskih blokova ne garantuje samo toplotnu i zvučnu izolaciju nego je i izvrstan građevinski materijal otporan na vatru.