O nama   | Knjiga utisaka  | Česta pitanja  | Reklamni prostor  | Oglasi na e-mail  | Korisni linkovi  | Kontakt                                         Prijava  |Registracija
A B V G D Dj E Ž Z I J K L Lj M N Nj O P R S T Ć U F H C Č Š
Fasadne oblog

Fasadne obloge na građevinama predstavljaju lice jednog građevinskog objekta . Kako neko lice može biti lepo ili simpatično , isto tako i fasada nekog građevinskog objekta u zavisnosti od fasadne obloge može biti ljudima prihvatljiva ili odbojna na osnovu njihovog subjektivnog utiska .

Tu leži glavna zadaća svakog arhitekte , oblikovati fasadu zgrade tako da bude interesantna posmatračima , kako bi mogli upoznati i njen enterijer . Tako fasada uvek ostavlja onaj prvi utisak i na osnovu nje se procenjuje identitet nekog preduzeća , koje kao vlasnik ili zakupac ima sedište u toj zgradi . Izbor materijala koji se koriste za oblagnje kao fasadna obloga je raznolik , tako da ćemo navesti par vrsta fasadnih obloga :


Fasadne obloge i konstrukcije fasada kroz vreme su se menjale .
Tehnički razvoj fasada je u ovom periodu pratio razmišljanja u pogledu konstruktivno - tehničkih principa uređenja poslovno - kancelarijskih objekta , naročito u pogledu planiranja nosivog sistema .

Prilikom obnove građevina razorenih nakon rata vreme gradnje je predstavljalo bitan faktor . Iz te činjenice rezultirale su građevine sa sa čeličnim ili betonskim skeletom , pri čemu su se koristili gotovi delovi . U tom smislu se počelo razmišljati o upotrebi laganih , predmontiranih ugradnih delova za spoljni omotač , ili ako ništa drugo predmontirnih masivnih montažnih delova kao završnih elemenata građevine ( sendvič konstrukcije ) , kakve su se dugi niz godina koristile u bivšim zapadno - nemačkim pokrajinama , ali velikim delom iu bivšoj Istočnoj Nemačkoj na način panelne gradnje .

Prvi « lagani fasadni ugradni elementi » izrađivali su se pretežno od čeličnih profila sa toplotno - tehničkom ispunom parapeta , vrlo tankih zidova is izolacionim staklom , sa rubnom spregom od olova neuobičajenim za to vreme . Zbog težine i antikorozione zaštite čelik je kao nosivi okvirni element počeo sve više zamenjivati aluminijum , ali i zato što se u ratu koristio isključivo za proizvodnju aviona , a aluminijum još uvek nije bio dovoljno zastupljen , odnosno bio je preskup .

« Thissen - oblakoder » u Duesseldorfu (1957-1960 , arhitekti : H.Hentrich i H.Petschnigg ) predstavlja izraziti primer početka gradnje fasada od aluminijuma i stakla .

Prve termički izolovane aluminijumske profile za izradu fasada počele su da koriste građevinske firme nakon energetske krize 1973. godine , te nakon donošenja zakona o uštedi energije 1976. godine , a koje su se vrlo rano počele interesovati za tehnologiju izrade fasada . Radilo se o veoma ograničenom broju garđevinskih preduzeća , koji su danas postali najpoznatiji proizvođači fasadnih sistema , u to vreme međutim nisu imali niti tehnologiju niti značajniji udeo na tržištu .

Materijali koji su se koristili , u početku najpre drvo kasnije i plastika , našli su neznatnu primenu kod velikoplošnih fasadnih elemenata na kancelarijsko - poslovnim objektima , a ne koriste se ni danas .

Konstrukcija fasada od 1994 na ovamo
Jedan korak napred u pogledu termičkih karakteristika kompletnog elementa spoljnog zida usledio je nakon donošenja pravilnika o toplotnoj zaštiti ( 1994.godine ) , kako u oblasti tehnike povezivnja termičke izolacije profila tako iu područje primene stakla , zaštite i ispune staklom . Postojanost na vazduh je takođe poboljšana novim sistemima zaptivanja i obložnim elementima .